Juče smo dan proveli u selu Labukovo, na samoj granici svrljiškog kraja sa područjem Sokobanje, odnosno u blizini sela Radenkovac. Ovoga puta razlog dolaska bio je sasvim jednostavan – šljive.
Moja ćerka Isidora i ja rešili smo da pomognemo baki Ideki u sakupljanju i branju šljiva koje će kasnije biti iskorišćene za pravljenje domaćeg džema, ali i rakije.
Nije to bio samo posao. Bio je to jedan lep dan proveden zajedno, u prirodi, uz razgovor, smeh i ono posebno druženje koje se teško može zameniti bilo čim drugim.
Brali smo i sakupljali nekoliko različitih vrsta šljiva, a kakav je ovogodišnji rod – videćemo. Za sada je najvažnije da je bilo dovoljno plodova da se napune gajbice i da se napravi dobra zaliha za ono što tek sledi.
Pohvalićemo se da smo vozili i traktor, bilo je nezaboravno.
Za Isidoru je ovo bilo i jedno novo iskustvo. Možda će joj baš ovakvi dani jednog dana ostati u najlepšem sećanju – dani provedeni sa porodicom, u selu, daleko od gradske gužve i svakodnevnih obaveza.
A šljive? One tek imaju svoju priču. Deo će završiti u teglicama kao domaći džem, a deo će, ako sve bude kako treba, poslužiti i za rakiju.
Uskoro na MarkoBubamara.com i video iz Labukova – da zajedno vidimo kako je izgledao naš dan, od branja do punih gajbica šljiva.
Nekada su upravo ovakvi obični dani – najlepši.